Kontaktna sočiva su optička pomagala koja služe za korekciju refrakcionih grešaka (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam, prezbiopija), promenu izgleda oka (kozmetska-sočiva u boji) i lečenje nekih poremećaja prednjeg segmenta oka (terapijska sočiva). Prema materijalu od koga su napravljena kontaktna sociva se dele na: tvrda gas nepropusna (PMMA), tvrda gas propusna (RGP) i meka (HEMA) .

Prema učestalosti zamene mogu biti: dnevna, mesečna, tromesečna i godišnja kontaktna sočiva. Zamena se vrši po isteku perioda koji je predviđen za nošenje po proizvođačkom uputstvu.

Kontaktno sočivo se postavlja direktno na oko radi korekcije refrakcione greške, pri čemu ono postaje najvažniji element u novonastalom optičkom sistemu oka. Osim optičke uloge (korekcija refrakcionih grešaka) kontaktna sočiva mogu imati i kozmetsku ulogu (poboljšanje spoljašnjeg izgleda oka ili promena boje oka), kao i terapijsku ulogu (uz primenu potrebnih lekova u lečenju nekih oboljenja prednjeg segmenta oka).

Pacijenti se najčešće odlučuju za primenu kontaktnih sočiva iz praktičnih razloga-udobnost, postizanje bolje vidne oštrine, širokog vidnog polja. Kontaktna sočiva omogućavaju udobno bavljenje sportskim i raznim drugim aktivnostima.

Meka kontaktna sočiva omogućavaju korekciju kratkovidosti, dalekovidosti (sferična i asferična), astigmatizma do 2.5 Dcyl (torična), kao i prezbiopije (multifokalna) kontaktna sočiva. Adaptacija oka na kontaktno sočivo je momentalna, vid izuzetno jasan, održavanje jednostavno, propustljivost za kiseonik izuzetno velika.

Danas su najcesce u upotrebi meka silikon-hidrogel kontaktna sociva za planiranu mesecnu zamenu. Dnevna kontaktna sočiva (ujutru se postavljaju, a uveče bacaju) se preporučuju osobama sa učestalim alergijama ili onima koji sočiva koriste samo povremeno.

Najvažniji faktor za zdravlje oka i udobnost kontaktnih sočiva je propustljivost za kiseonik. Obična (hydrogel) meka kontaktna sočiva ponašaju se kao barijera snabdevanju kiseonika ka rožnjači. Kiseonik do rožnjače dolazi na dva načina: kroz suzni film i direktno kroz materijal sočiva. Materijal sočiva treba imati visoku propustljivost  za kiseonik, što se ogleda kroz visok Dk faktor. Silikon hydrogel materijal kontaktnih sočiva ima značajno veći Dk, tj. propustljivost kiseonika, u odnosu na hydrogel materijale. Omogućava zdravije oci, kristalno jasan vid i dugotrajni komfor.

Tvrda gas nepropusna (PMMA) kontaktna sočiva ne omogućavaju propustljivost za kiseonik, te mogu dovesti do oštećenja oka prilikom dužeg nošenja. Proizvodnja ovih kontaktnih sočiva je danas gotovo napuštena.

RGP-tvrda gas propusna sočiva zahvaljujući novim materijalima od kojih su napravljena omogućavaju veliku propustljivost za kiseonik, a zadržavaju prvobitnu otpornost. RGP kontaktna sočiva omogućavaju vrlo dobru vidnu oštrinu, ispravljanje mnogih refrakcionih grešaka i dugotrajnost (1-1,5 god.) Preporučuju se naročito osobama koje imaju visoki astigmatizam, iregularno zakrivljenu rožnjaču ili keratokonus. Infekcije u toku njihovog nošenja značajno su ređe nego kod drugih vrsta kontaktnih sočiva. Zahtevaju duži period adaptacije, mogu se lakše pomerati ili čak ispasti iz oka.

Kozmetička sočiva- kontaktna sočiva u boji

Kontaktna sočiva u boji omogućuju promenu boje oka izrazito, umereno ili samo naglašavanje prirodne boje oka. Sočiva koja izrazito menjaju boju oka izrađena su tako da obojeni deo sočiva u potpunosti prekriva prirodnu boju dužice, dok ona koja menjaju boju umerenije imaju tačkasti nanos boje tako da se prirodna boja oka nazire tj providi. Potrebno je napomenuti pacijentu da je uvek poželjno da se sočivo bira na osnovu probnog seta uz pregled oftalmologa-kontaktologa.

Terapijska kontaktna sočiva

Sočiva za terapijsku primenu izrađena su od specijalnih materijala, izuzetno velike propustljivosti za kiseonik. Koriste se kod povreda oka, abrazije i erozije rožnjače, keratopatija, ulceracija rožnjače, kod sindroma suvog oka, nakon refrakcione hirurgije.

Sredstva za održavanje kontaktnih sočiva

Kontaktna sočiva se moraju pravilno i redovno održavati odgovarajućim sredstvima za tu namenu. Pravilno održavanje k. sočiva veoma je važno, suprotno može doći do pojave ozbiljnih komplikacija i infekcija. Lekar oftalmolog-kontaktolog je dužan da skrene pažnju pacijentu na ovu činjenicu, kao i da mu pruži sve informacije o odgovarajućem sredstvu za održavanje, kao i pravilnom rukovanju k.sočivima i njihovom održavanju izabranim sredstvom.

Sredstva za održavanje kontaktnih sočiva mogu biti višenamenska (jedno sredstvo koje istovremeno čisti, ispira, dezinfikuje, čuva, vlaži i uklanja depozite) i sastavljena od više sredstava, pri čemu svaki ima svoju namenu.